Blizanačka trudnoća donosi dvostruku sreću, ali i dvostruke izazove. Dok mnogi roditelji o blizancima razmišljaju sa osmehom, sama trudnoća zahteva ozbiljnu medicinsku pažnju. U poređenju sa jednoplodnom trudnoćom, organizam majke je pod većim fiziološkim opterećenjem, rizici od komplikacija su izraženiji, a način praćenja intenzivniji.
Blizanačka trudnoća nastaje kada se u materici žene istovremeno razvijaju dva ploda. Iako se za buduće roditelje ovo često doživljava kao “dvostruko iznenađenje”, za ginekologe ona predstavlja poseban oblik trudnoće koji zahteva specifičan pristup i pažljivije praćenje.
Prema statistici, blizanačke trudnoće čine oko 2–3% svih prirodnih začeća. Međutim, njihova učestalost raste poslednjih decenija, naročito zahvaljujući razvoju asistirane reprodukcije (npr. vantelesne oplodnje i stimulacije ovulacije). Važno je naglasiti da se blizanačka trudnoća uvek svrstava u grupu trudnoća sa povećanim rizikom, ali to ne znači da ne može da se završi uredno i bezbedno. Uz redovne kontrole, savete stručnjaka i odgovarajuću pripremu, većina trudnica sa blizancima donese na svet dve zdrave bebe.
Kod jednoplodne trudnoće organizam majke snabdeva hranljivim materijama i kiseonikom jedan plod. Kod blizanačke trudnoće, opterećenje je udvostručeno: dva ploda dele prostor u materici, posteljicu (ili posteljice) i krvne sudove, a hormonske promene su izraženije. To znači da majka često oseća jače simptome (umor, mučnine, bolove u leđima) i da je rizik od komplikacija poput prevremenog porođaja ili preeklampsije veći.
Nastaju kada se jedna oplođena jajna ćelija podeli na dva embriona. Oni imaju identičan genetski materijal, pa su iste krvne grupe i pola, a izgled im je gotovo identičan. Jednojajčani blizanci mogu deliti:
Što je viši nivo “deljenja” posteljice i plodovih ovojaka, veći je rizik od komplikacija poput sindroma transfuzije između blizanaca (TTTS).
Nastaju kada se dve različite jajne ćelije oplode u isto vreme. Genetski su jednako slični kao i bilo koja druga braća i sestre, a mogu biti istog ili različitog pola. Oni gotovo uvek imaju odvojene posteljice i amnionske kese, pa su rizici od komplikacija manji.
Blizanačka trudnoća zahteva češće i detaljnije kontrole nego jednoplodna:
od 12. do 28. nedelje – pregledi na 3–4 nedelje,
od 28. do 34. nedelje – pregledi na 2–3 nedelje,
nakon 34. nedelje – pregledi svake nedelje.
Ultrazvučni i Doppler pregledi prate rast, položaj beba, količinu plodove vode i stanje posteljice, a po potrebi se rade i 4D ultrazvuk i genetski testovi.
Redovno se kontrolišu krvna slika, šećer i urin, dok se test opterećenja glukozom obavlja ranije zbog povećanog rizika od gestacijskog dijabetesa.
Kod rizika od prevremenog porođaja ili komplikacija primenjuju se posebne mere – kortikosteroidi za sazrevanje pluća beba, hospitalizacija ili intrauterini zahvati kod TTTS-a.
I trudnica ima važnu ulogu: praćenje pritiska, otoka i pokreta beba kod kuće pomaže u ranom otkrivanju problema i sigurnijem toku trudnoće.
Blizanačka trudnoća nosi veći rizik u odnosu na jednoplodnu, pa su redovne kontrole od ključne važnosti. Najčešće komplikacije su:
Prevremeni porođaj – javlja se u oko 50% slučajeva, često između 34. i 37. nedelje.
Preeklampsija – dvostruko češća nego kod jednoplodne trudnoće; prati se krvni pritisak i urin.
Gestacijski dijabetes – zahteva ranije i češće testiranje šećera u krvi.
Zastoj u rastu (IUGR) – jedna ili obe bebe mogu rasti sporije zbog problema sa cirkulacijom.
TTTS sindrom – javlja se kod jednojajčanih blizanaca sa zajedničkom posteljicom i zahteva poseban nadzor Doppler ultrazvukom.
Jednojajčani blizanci imaju veći rizik od TTTS-a i problema sa cirkulacijom, dok dvojajčani nose manji, ali i dalje značajan rizik.
Na pravom ste mestu
Amniocentezu možete zakazati u Klinici Intermedicus BIS uz stručno vođstvo našeg tima i punu dijagnostičku podršku.
Kliknite za poziv