Stimulacija ovulacije je medicinski postupak koji se koristi za podsticanje jajnika da proizvedu jednu ili više zrelih jajnih ćelija spremnih za oplodnju. Ovaj proces je ključan za lečenje steriliteta kod žena koje imaju neredovne ovulacije ili je uopšte nemaju, kao i za pripremu jajnika za postupke vantelesne oplodnje (VTO).
Stimulacija ovulacije uključuje primenu lekova ili hormona koji utiču na rad jajnika. Cilj ovog postupka je da se poveća šansa za začeće, bilo prirodnim putem ili kroz medicinski potpomognutu oplodnju, poput intrauterine inseminacije (IUI) ili vantelesne oplodnje (VTO).
Ovaj proces može biti deo lečenja za:
Kontrolisna ovarijalna stimulacija je najčešće korišćena procedura u pripremi za vantelesnu oplodnju. Cilj je stimulisati jajnike da proizvedu veći broj zrelih jajnih ćelija kako bi se povećale šanse za uspeh VTO.
Pacijentkinji se daju injekcije hormona, poput FSH i LH, koji podstiču rast folikula. Proces traje 10-14 dana, uz redovno praćenje folikula ultrazvukom (folikulometrija) i analizom hormona kako bi se prilagodile doze i izbegle komplikacije.
Prednost ove metode je stvaranje većeg broja jajnih ćelija čime se povećava mogućnost oplodnje i dobijanje više embriona od kojih embriolozi biraju najkvalitetnije za embriotransfer. Preostali kvalitetni embrioni koji se ne vrate putem embriotransfera mogu se zamrznuti za buduće pokušaje.
Jedan od rizika je vrlo retka komplikacija odnosno sindrom hiperstimulacije jajnika (OHSS). Ova komplikacija nastaje kada jajnici preterano odreaguju na hormone koji se koriste za stimulaciju rasta folikula. Ovo stanje izaziva prekomerno oticanje jajnika i može dovesti do ozbiljnih sistemskih simptoma.
Blaga stimulacija koristi manje doze hormona tokom kraćeg vremenskog perioda. Cilj je proizvodnja manjeg broja folikula i namenjena je ženama sa niskom ovarijalnom rezervom ili onima koje žele manje invazivan pristup.
Prednost ove metode je manji rizik od komplikacija, dok sa druge strane manji broj jajnih ćelija može smanjiti šanse za uspešan ishod VTO.
Za žene koje se podvrgavaju IUI postupku, koristi se blaga stimulacija kako bi se podstakla proizvodnja jedne ili dve jajne ćelije. Cilj je povećati šanse za oplodnju kada se spermatozoidi direktno ubacuju u matericu.
Žene sa sindromom policističnih jajnika često imaju problema sa ovulacijom. Kod ovih pacijentkinja koriste se lekovi za podsticanje sazrevanja jajnih ćelija uz smanjen rizik od prekomerne stimulacije.
Nakon što lekar odredi odgovarajuću metodu stimulacije ovulacije, započinje proces koji uključuje hormonsku terapiju i intenzivno praćenje stanja jajnika. Cilj ove faze je da se postigne optimalan razvoj folikula i sazrevanje jajnih ćelija pre aspiracije.
Pacijentkinji se prepisuju injekcije hormona koje stimulišu rast folikula u jajnicima. Terapija obično počinje 2-3 dana nakon početka menstrualnog ciklusa.
Ova faza traje između 8 i 14 dana, u zavisnosti od individualnog odgovora jajnika na lekove.
Hormonske injekcije se daju svakodnevno, najčešće u isto vreme, a lekar može prilagoditi dozu tokom postupka na osnovu odgovora jajnika.
Tokom stimulacije ovulacije, lekar prati napredak kroz redovne kontrole koje uključuju:
Kada folikuli dostignu željenu veličinu, pacijentkinji se daje stop injekcija koja završava proces sazrevanja jajnih ćelija.
Najčešće se koristi hCG (humani horionski gonadotropin) ili agonisti GnRH-a.
Stop injekcija se daje tačno 34-36 sati pre planirane aspiracije, kako bi jajne ćelije bile spremne za prikupljanje.
Aspiracija se zakazuje precizno u skladu sa vremenom delovanja stop injekcije.
Uspeh stimulacije ovulacije zavisi od uzroka problema neplodnosti, starosne dobi žene i opšteg zdravstvenog stanja. Statistički, kod 70% žena dolazi do ovulacije nakon tretmana, dok oko 30% uspe da ostvari trudnoću u prvom ciklusu.
Stimulacija omogućava ženama koje imaju neredovne cikluse ili izostanak ovulacije da postignu ovulaciju, čime se šanse za trudnoću značajno povećavaju. Još jedna od prednosti ove procedure je da omogućava lekarima da precizno odrede trenutak ovulacije, čime se olakšava planiranje prirodnog začeća ili izvođenje procedura poput inseminacije (IUI).
Najveći broj jajnih ćelija unutar folikula nalazi se u jajniku u toku 20. nedelje intrauterusnog života. Od tada, pa do rođenja i u toku celokupnog života do menopauze odvija se proces propadanja jajnih ćelija, gde u toku svakog meseca veliki broj jajnih ćelija odumire.
Ovaj proces ne zavisi od toga da li žena uzima kontraceptive, koliko je trudnoća imala do tog trenutka niti da li je imala stimulacije ovulacije. On je nezaustavljiv i rezultuje menopauzom.
Od toga koliki je broj jajnih ćelija u početku i kojom se brzinom proces propadanja odvija, zavisi koliko će jajnih ćelija biti u određenoj godini reproduktivnog života. Ovaj broj nije isti kod svih žena i zato se vreme menopauze veoma razlikuje i kod nekih žena fiziološka menopauza nastupa u 40. godini života, a neke žene još uvek lako ostaju trudne i rađaju u 40. godini života.
Smatra se da plodnost, zbog starenja jajnika i smanjivanja broja folikula u jajniku, kod većine žena pada od 35. godine života.
Smanjenje plodnosti i starenje jajnika kod većine žena se manifestuje skraćivanjem perioda između ciklusa, pa ciklusi koji su se javljali na 28 dana sada postaju češći i javljaju se na 26, potom na 21 dan.
S obzirom da postoji veliko fiziološko variranje u broju jajnih ćelija koji će u određenim godinama preostati, generalno se smatra da je period posle 39 godine period manje plodnosti, ali da svaku ženu treba endokrinološki i ultrazvučno pregledati jer je veliko biološko variranje između različitih osoba.
Nekada hormonski i biološki parametri pokažu da je preostala rezerva jajnih ćelija dobra – ovakve žene imaju dobar biološki potencijal jajnika koji je mlađi nego što su realne godine pacijenta. Nekada je biološka rezerva jajnika smanjena ali je odgovarajuća za godine. Neke žene su u ovom periodu već u perimenopauzi. Ovakav jajnik slabo odgovara na postupke stimulacije ovulacije (ukoliko su ciklusi uredni, to znači da je maksimalna mogućnost takvog jajnika da iznese jednu ovulaciju, on nema potrebnih potencijala da odgovori na stimulaciju i napravi nekoliko dodatnih folikula).
Ukoliko postoji mogućnost za trudnoću, nalaz partnera je uredan i jajovodi prohodni, onda se iz spontanih ciklusa najpre ostvari trudnoća (ovulacija se prati ultrazvukom).
Ukoliko se uđe u neki od postupaka asistirane fertilizacije, onda je moguće, u toku postupka vantelesne oplodnje, uraditi aspiraciju jednog folikula koji je spontano nastao u toku sopstvene ovulacije.
Kod žena koje imaju biološki mlađi jajnik, svi postupci stimulacije i asistirane fertilizacije sprovode se na isti način kao kod mlađih žena.
Ukoliko je biološki potencijal u skladu sa godinama, stimulacija ovulacije se može uraditi na tipičan način, ukoliko je odgovor slab, prelazi se na protokole koji se koriste kod žena sa lošim odgovorom ili kod žena koje su u perimenopauzi.
Stimulacija ovulacije je značajan korak za mnoge parove koji žele proširiti porodicu. Međutim, ključ uspeha leži u pažljivoj dijagnostici i praćenju od strane stručnjaka. Ako se suočavate sa problemima vezanim za ovulaciju, ne ustručavajte se da potražite pomoć.
Vaša šansa za roditeljstvo može početi od razgovora sa stručnjakom.
Na pravom ste mestu
Budite bezbrižni kada sa nama delite svoje probleme, tu smo da Vas podržimo i unapredimo vaše zdravlje.
Tridesetogodišnje iskustvo u rešavanju problema neplodnosti i najviši nivo opremljenosti garantuju svakom pacijentu nesvakidašnju pažnju i jedinstveno iskustvo.
Brzi linkovi
Adresa
Bulevar Zorana Đinđića 45 i
11070 Beograd
Radno vreme
ponedeljak - petak 08:00 - 20:00
subota i nedelja - po potrebi
Kliknite za poziv