Tripl test jeprenatalni test koji pruža rane informacije koje mogu pomoći trudnicama i lekarima da donesu odluke o daljim testiranjima ili postupcima. Iako tripl test nije dijagnostički, već skrining test, on predstavlja značajan korak ka obezbeđivanju zdravlja majke i bebe.
Tripl test je prenatalni dijagnostički test koji se obavlja tokom trudnoće kako bi se procenio rizik od određenih hromozomskih poremećaja kod bebe, kao što su Downov sindrom (trisomija 21), Edwardsov sindrom (trisomija 18) i defekti neuralne cevi. Test analizira nivoe tri specifična hormona i proteina u krvi trudnice: alfa-fetoprotein (AFP), humanog horionskog gonadotropina (hCG) i estriola (uE3).
Tripl test je neinvazivna procedura koja podrazumeva jednostavno vađenje krvi trudnice. Test se obično radi između 15. i 20. nedelje trudnoće, s tim što je optimalni period između 16. i 18. nedelje. Evo kako proces izgleda:
Trudnica se upućije u laboratoriju od strane ginekologa nakon redovnog pregleda. Važna napomena je da se laboratorijski nalazi rade isti dan ili najkasnije 48 sati kada se uradi i ultrazvuči pregled.
Uzima se mali uzorak krvi iz vene trudnice.
Laboratorija analizira nivoe tri markera u krvi i kombinuje te podatke sa godinama trudnice, gestacijskom starošću bebe i drugim faktorima kako bi se izračunao rizik od hromozomskih poremećaja.
Rizik od hromozomskih anomalija raste s godinama, posebno kod trudnica starijih od 35 godina.
Precizno određivanje gestacijske starosti putem ultrazvuka, najčešće merenjem CRL (Crown-Rump Length), ključan je faktor za tačno izračunavanje rizika.
Povećan BMI može uticati na nivoe biohemijskih markera u krvi.
Može promeniti nivo hormona i proteina koji se mere.
Može uticati na povišene ili snižene vrednosti određenih biohemijskih parametara.
Informacije o prethodnim trudnoćama, spontanom pobačaju, genetskim poremećajima u porodici ili abnormalnim rezultatima ranijih testova.
Na primer, uzimanje heparina ili drugih lekova može promeniti nivoe određenih markera u krvi.
Rezultati tripl testa su prikazani kao procenat ili odnos rizika, poput 1:250 (što znači da je rizik od hromozomskog poremećaja jedan u 250 trudnoća). Važno je napomenuti da kada govorimo o normalnim vrednostima postoje referentne vrednosti za svaki marker (AFP, hCG, uE3) koje variraju u zavisnosti od nedelje trudnoće.
Šta znače odstupanja?
Povišen AFP može ukazivati na defekte neuralne cevi, poput spine bifide.
Sniženi AFP i povišen hCG: Mogu ukazivati na povećan rizik od Downovog sindroma.
Šta uraditi ako rezultati nisu u granicama normale?
Rezultati tripl testa sami po sebi nisu dijagnoza. Lekar može preporučiti dodatne testove, poput amniocenteze, radi potvrde ili isključivanja sumnji.
Tripl test ima visoku stopu detekcije, ali nije nepogrešiv. Statistika pokazuje da otkriva oko 70-80% slučajeva Downovog sindroma.
Postoji mogućnost lažno pozitivnih rezultatata kada test pokazuje povećan rizik, a beba je potpuno zdrava. Zbog toga se rezultati ovog testa uvek tumače u kombinaciji sa drugim medicinskim nalazima i konsultacijama sa lekarom.
Tripl test je koristan alat za procenu rizika od genetskih poremećaja kod bebe, ali nije zamena za dijagnostičke testove. Svaka trudnica bi trebalo da se konsultuje sa svojim ginekologom kako bi odlučila da li je test potreban u njenom slučaju.
Na pravom ste mestu
Triple test možete zakazati u Klinici Intermedicus BIS pozivom ili putem online kontakt forme. Naš tim će vam pomoći da odaberete najbolji termin u skladu sa gestacijskom starošću trudnoće.
Kliknite za poziv