Home | IVF Vantelesna oplodnja
IVF program (eng. in vito fertilization - vantelesna oplodnja) predstavlja postupak kojim se iz jajnika izvlače jajne ćelije, spajaju se (fertilišu) u laboratorijskim uslovima sa spermatozoidima partnera, i vraćaju u matericu razvijeni embrioni. Postupak se prvenstveno primenjuje u situacijama kada je poremećena prohodnost jajovoda, postojanja endometrioze, poremećaja u ovulacijama i sniženog kvaliteta semena (u vidu smanjenog broj spermatozoida, smanjene pokretljivosti i loše morfologije).
Studije govore da su šanse za razvoj trudnoće po jednom postupku oko 30%, a za rađanje deteta nešto manje.
IVF – klasični oblik
Konvencionalna ili klasična IVF podrazumeva postupak gde se, u specijalnim laboratorijskim uslovima, aspirirana jajna ćelija smešta u posudu sa medijumom, nakon čega joj se dodaje više od 100 000 progesivno pokretnih spermatozoida dobijenih prethodno obrađenim semenom. Samo jedan od spermatozoida će uspeti da prodre kroz opnu jajne (fertilizacija ćelije). Nakon 18h od inseminacije, proverava se da li je došlo do oplodnje.
Mikrofertilizacija (ICSI)
Mikroasistirana fertilizacija predstavlja tehniku koja je revolucionarno izmenila tretman teških oblika muškog steriliteta, do skoro smatranih nelečivima. U normalnom ejakulatu ima više od 15 miliona spermatozoida od kojih samo nekoliko stotina uspe da dosegne do jajovoda i jajne ćelije. Kod muškaraca kod kojih je ukupan broj spermatozoida u ejakulatu ispod 15 miliona, ovakav događaj je otežan ili nije moguć. Iz tog razloga je razvijena tehnika mikrofertilizacije koja pruža šansu za oplodnju i sa svega nekoliko živih spermatozoida u semenu.
Suštinu metode predstavlja direktno ubacivanje jednog odabranog spermatozoida u jajnu ćeliju složenim sistemom mikropipeta i manipulatora (ICSI – eng. intracytoplasmic sperm injection).
Oko 70% jajnih ćelija kojima je ubačen spermatozoid uspeva da se oplodi (fertiliše) i to iz uzorka semena koje jedva da je imalo neki živi spermatozoid. Metodu upotpunjuje mogućnost vađenja spermatozoida iz samog epididimisa (PESA), ili ako je potrebno iz testisa (TESA/TESE). Uspeh metode prvenstveno zavisi od različitih tehnika za preparaciju i selekciju spermatozoida koji će biti ubačeni u jajnu ćeliju.
Sva četiri postupka (planiranje odnosa, IUI, IVF i ICSI) započinju stimulacijom jajnika, gde dati lekovi imaju za cilj ubrzanje rasta i sazrevanje što većeg broja folikula. Praćenje (monitoring) efikasnosti primenjene terapije se ostvaruje ultrazvučnim pregledima i hormonskim testovima u krvi (estradiol- E2 i luteinizirajući hormon – LH).
Nakon potvrđene zrelosti (veličina folikula, dinamika rasta E2 i skoka LH) planira se termin za polni odnos ili intrauterusnu inseminaciju (po potrebi sa okidanjem ovulacije primenom hormona HCG - Pregnyla).
Za postupak IUI neophodna je obrada semena „swim-up“ ili “gradijent density” metodom u zavisnosti od nalaza spermograma.
Za IVF/ICSI postupak nakon utvrđene zrelosti folikula, pod kontrolom ultrazvuka transvaginalno se izvlače jajne ćelije iz folikula (aspiracija), 32 do 36 sati od primene hormona HCG - (Pregnyl, Ovitrelle). Aspiracija se radi u kratkotrajnoj anesteziji. Po završenoj intervenciji pacijent ostaje da leži u bolnici oko 2 sata.
Spajanje zrelih jajnih ćelija i odabranih spermatozoida (inseminacija) vrši se 4-6 sati posle vađenja jajnih ćelija (za klasični IVF i za ICSI), tako da muškarci imaju dovoljno vremena da se pripreme za davanje ejakulata. Ejakulat supruga obrađuje se “gradijent density” ili „swim-up“ metodom sa ciljem da se dobiju što prodorniji spermatozoidi iz ejakulata.
Nakon 72 sata od oplođenja nastali embrioni, u proseku od 6 ili 8 ćelija, vraćaju se u materičnu šupljinu (embriotransfer – ET). U proseku se vraća 3 embriona, a višak kvalitetnih embriona se, u dogovoru sa pacijentima, tehnikom vitrifikacije (brzo zamrzavanje) čuva za budući embriotransfer (FET-eng. frozen embryo transfer).
Ukoliko postoje indikacije (veliki broj embriona, hiperstimulacija, misedi ranih trudnoća posle IVF postupka, izostanak implantacije posle većeg broja IVF postupaka) embrioni se gaje do stadijuma blastociste (u proseku 5 dana).
Kultura embriona u trajanju od 5 dana predstavlja prirodnu selekciju kvalitetnih embriona – mali broj formira blastocistu, a uspeh implantacije se povećava na 50%.
Razvoj trudnoće se potvrđuje biohemijskim testovima (15 – 17. dana od ET – određivanjem beta HCG hormona u krvi) ili ultrazvučnim pregledom oko 20. dana od ET.
DESIGN | TEKOMS